Mass Gainer – 5000 g, 3 ukusa

Opis

Ugljeno-hidratna mešavina

Ugljeni hidrati predstavljaju najvažniji izvor energije za intenzivne anaerobne i aerobne napore. Napor kod anaerobnog vežbanja nastaje zbog kisele sredine u mišićnim ćelijama, koja je posledica nakupljanja mlečne kiseline nastale u procesu anaerobne glikolize, a kod dužeg aerobnog vežbanja, zbog sniženja nivoa glukoze u krvi (hipoglikemija), koja može prouzrokovati slabost i umor mišića.

Što je veći unos ugljenih hidrata, veći su depoi glikogena. Ugljeni hidrati i masnoće iz hrane obezbeđuju nadoknadu glikogena u mišićima, a proteini daju aminokiseline koje mogu biti i izvor energije, ali u manjoj meri.

Zdravstvena izjava odobrena od strane Evropske komisije vezana za ugljene hidrate glasi: ugljeni hidrati doprinose oporavku normalne funkcije mišića (kontrakcije) nakon intenzivnog i/ili dugotrajnog fizičkog vežbanja koje dovodi do umora mišića i trošenja zaliha glikogena u poprečnoprugastom mišiću. Treba znati da se koristan efekat dobija uzimanjem ugljenih hidrata iz svih izvora, pri ukupnom uzimanju 4 g/kg telesne mase, u porcijama, unutar prva 4 sata i najkasnije 6 sati nakon vrlo intenzivnog i/ili dugotrajnog fizičkog vežbanja koje dovodi do umora mišića i iskorištavanja zaliha glikogena u poprečnoprugastom mišiću. Ova izjava se odnosi samo za hranu namenjenu odraslim osobama koje su vrlo intenzivno ili dugotrajno fizički vežbale, što je dovelo do umora mišića i trošenja zaliha glikogena.

Najčešće korišćeni ugljeni hidrati u dodacima ishrane su dekstroza, maltodekstrin, fruktoza i skrob.

Maltodekstrini predstavljaju ugljene hidrate koji se industrijski dobijaju enzimatskom ili kiselinskom hidrolizom skroba. Imaju široku primenu u raznim prehrambenim proizvodima i napicima uključujući i sportske napitke. Komercijalno mogu biti dostupni kao rastvorljivi i rezistentni tip maltodekstrina, koji se može koristiti i kao prehrambeno vlakno ili prebiotik. Energetska vrednost nerezistentog tipa maltodekstrina iznosi 16 kJ/g (4 kcal/g) te se stoga smatra dobrim izvorom energije. Većina različitih maltodekstrina je potpuno rastvorljiva u vodi i pokazuje različite funkcionalne karakteristike kao što su želiranje i kontrola temperature mržnjenja. Takvi maltodekstrini imaju veoma veliku primenu u različitim prehrambenim proizvodima, napicima, dijetetskim proizvodima, hrani koja se koristi za medicinske potrebe, u farmaceutskoj industriji itd. Prema nekim istrazivanjima kombinacija maltodekstrina sa proteinima i/ili aminokiselinama moze da utice na povecanu regeneraciju glikogena i da stimulise sintezu proteina nakon intenzivnih vezbanja. Takode, smatra se da unos maltodekstrina smanjuje ukupnu razgradnju glikogena tokom dugotrajnih i intenzivnih treninga odlafoci pojavu zamora. Glikemijski indeks maltodekstrina je visok pa samim tim i veci unos maltodekstrina nije preporucljiv u ishrani dijabeticara.

Dekstroza (D-glukoza, grožđani, pirinčani ili kukuruzni šećer, zavisno od sirovine iz koje se dobija) je glavna gradivna komponenta celuloze, skroba ili glikogena i nastaje njihovim potpunim razlaganjem. U prirodi je uglavnom u obliku di- i poli- saharida, a nalazi se u voću, medu, javorovom sirupu, povrću i dr. Obično se dobija hidrolizom skroba odgovarajućim kiselinama ili enzimima, a zatim se dobijena masa prešišćava, koncentriše, kristalizuje ili suši da bi se dobio kristalni prah slatkog ukusa. Dekstroza predstavlja jedan od najčešće korišćenih monosaharida u dodacima ishrani, pored fruktoze i galaktoze.
Svojstva glukoze su važna za poboljšanje teksture, arome i ukusa hrane. Glukoza je glavni izvor energije za ćelije i za mozak, nalazi se u cirkulaciji ili u depoima u mišićima ili jetri, u obliku glikogena. To je vrsta šećera koju organizam najbrže apsorbuje. U intestinalnom traktu se resorpcija odvija zahvaljujući posebnom transportnom sistemu, koji u jednom trenutku dostiže zasićenje, pa je dalja apsorpcija je onemogućena, bez obzira na količinu dostupne glukoze. Kako aktivnost organizma, a posebno mozga, jako zavisi od stabilnog i pouzdanog snabdevanja energijom, razvijen je veoma složen sistem kontrole nivoa šećera – glukoze u krvi.

Fruktoza (ketoheksoza) predstavlja monosaharid sa 6 ugljenikovih atoma iste molekulske formule kao i glukoza, ali drugačije strukture. Nalazi se u brojnim prehrambenim proizvodima, naročito u voću. Prečišćena fruktoza je bela praškasta supstanca koja se lako rastvara u vodi. Zajedno sa glukozom ulazi u sastav disaharida saharoze. U telu nastaje hidrolizom saharoze i resorbuje se direktno u tankom crevu.

Zdravstvena izjava Evropske komisija za fruktozu: fruktoza dovodi do manjeg porasta nivoa glukoze u krvi u odnosu na namimice koje sadrže saharozu ili glukozu. Izjava moze da se koristi samo za zaslađenu hranu ili pića u kojima je 30% glukoze i/ili saharoze zamenjeno fruktozom.

Skrob je najvažniji i najobilniji izvor polisaharida u hrani. To je homopolimer izgrađen isključivo od ostataka glukoze. Biljke stvaraju dve frakcije skroba: amilozu, uslovno lineami polisaharid, kao i amilopektin – razgranati polisaharid (po strukturi sličan glikogenu), koji su u različitim odnosima, zavisno od biljne vrste, smešteni u nerastvorljivim, polukristalnim granulama. Skrob se uglavnom dobija iz semenja: pšenice, kukuruza, pirinča, raži i ovsa ili iz korenja: podzemnih delova biljaka, npr. iz krtole krompira. Leguminoze i povrće takođe sadrže znatne količine skroba. Zavisno od ukupnog unosa ugljenih hidrata, skrob predstavlja 20-50% energije.

Skrobovi iz hrane se dele prema načinu kako se metabolišu u tankom crevu: na one koji se brzo vare, na one koji se sporo vare ili one koji su otporni na varenje – rezistentni skrobovi.

5 Stars Mass Gainer obezbeđuje u dnevnoj dozi 100 g mešavine ugljenih hidrata koja se sastoji od dekstroze, fruktoze, maltodekstrina i kukuruznog skroba.

Proteini mleka su jedna od najvažnijih komponenti mleka, kako sa nutritivnog, tako i sa tehnološkog aspekta. Proteini mleka različitog porekla imaju različite fizičko-¬hemijske, funkcionalne i tehnološke karakteristike, koje se široko primenjuju u prehrambenoj industriji, a i sadržaj proteina u mleku različitog porekla može da varira.

Koncentrovani proteini mleka mogu se dobiti iz punomasnog, delimično obranog i obranog mleka, najčešće kravljeg, primenom fizičkih tehnika separacije kako bi se uklonile neproteinske komponente.

Pod koncentratima proteina mleka (Milk Protein Concentrate – MPC) podrazumevaju se proizvodi kod kojih je sadržaj proteina mleka između 40 i 90% (suve materije), dok izolate proteina mleka (Milk Protein Isolate – MPI) karakteriše sadržaj proteina veći od 90%. Koncentrati i izolati proteina mleka predstavljaju kompletne, biološki visoko vredne proteine mleka koji sadrže i kazeine i proteine surutke u istom odnosu kao i mleko iz kojeg su dobijeni. Ovi proteini su u svom prirodnom stanju, tako da se kazeini nalaze u formi koja je slična inicijalnoj kazeinskoj micelamoj strukturi u mleku, a proteini surutke su uglavnom nedenaturisani, ukoliko je temperatumi tretman u toku procesa proizvodnje držan na minimumu. MPC i MPI u odnosu na obrano mleko u prahu i punomasno mleko u prahu karakteriše značajno veća količina proteina i niži sadržaj laktoze, pa predstavljaju koncentrisane izvore proteina za poboljšanje nutritivnih vrednosti krajnjih proizvoda. Kako proizvodnja proteina mleka podrazumeva primenu procesa fizičke separacije i ,,prosto” koncentrisanje proteina mleka bez značajnog uticaja na promenu hemijskih osobina komponenti mleka, smatra se da su koncentrovani proteini mleka jednako nutritivno vredni kao i mleko iz kojeg su dobijeni i da je svarljivost proteina jednaka kao i svarljivost proteina početne sirovine.

Nutritivni kvalitet proteina se može izražavati velikim brojem različitih kriterijuma, ali suštinski je važna relativna količina i ravnoteža različitih aminokiselina u proteinima koji i određuju njegovu nutritivnu vrednost. Food & Agriculture Organization i World Health Organization (FAO/WHO) su 1989. godine predložili da se kvalitet proteina može meriti izražavanjem sadržaja prve limitirajuće esencijalne aminokiseline testiranog proteina u odnosu na sadržaj iste aminokiseline u referentnom obrascu (FAO/WHO, 1990.). Korišćene referentne vrednosti bile su bazirane na potrebama za esencijalnim aminokiselinama za decu predškolskog uzrasta.

Proteini kravljeg mleka predstavljaju proteine potpune biološke vrednosti. Pod proteinom potpune biološke vrednosti podrazumeva se da protein sadrži sve esencijalne aminokiseline koje mogu biti korišćene za sintezu proteina. Ta vrednost je za proteine mleka veća u odnosu na proteine goveđeg mesa, proteina soje, proteina pšenice.

Proteine kravljeg mleka, kao što je već rečeno, čine dve velike grupe proteina – kazeini i proteini surutke. Kazeini čine oko 80% ukupnih proteina kravljeg mleka, dok proteini surutke predstavljaju ostatak, oko 20%. U kravljem mleku ima kazeina od 2,8 do 3,4%. On se stvara iz aminokiselina u mlečnoj žlezdi, što je jedini izvor kazeina u prirodi. Sastoji se od 18 aminokiselina, od kojih je skoro polovina esencijalnih. Najzastupljenija aminokiselina u njemu je neesencijalna, glutaminska kiselina. Pored aminokiselina, kazein sadrži i fosfornu kiselinu, kalcijum-galaktozu i galaktozamin.

Kazein je složena belančevina iz grupe fosfopeptida. To nije jedinstven protein, već se sastoji od više vrsta fosfoproteida koji se međusobno razlikuju po hemijskom sastavu, molekulskoj masi i fizičkim osobinama. Ove frakcije kazeina obeležene su slovima grčkog alfabeta – najviše ima alfa-kazeina, zatim beta-kazeina, a najmanje su zastupljene gama-frakcije. Iz alfa-kazeina su izdvojene i druge frakcije. Molekuli kazeina su medusobno povezani kalcijumom i stvaraju agregate ili micele različitih veličina, jedinjenja koja utiču na kiselost mleka. Nose veliki broj naelektrisanih i polarnih grupa, pa privlače velike količine vode. Zahvaljujući tome, u mleku se nalazi u stabilnoj suspenziji. U kravljem mleku ima više kazeina nego u humanom, zbog čega se ono teže vari.

Surutka predstavlja sporedni produkt proizvodnje sireva i, pored proteina u sirovoj formi, sadrži mast, laktozu i ostale materije. Sirova surutka se prerađuje da bi se dobili proteinski bogati koncentrati (Whey Protein Concentrate – WPC) i proteinski izolati (Whey Protein Isolate –WPI). Sastavne delove proteina surutke čine veće količine globularnih proteina beta- i alfa-laktoglobulina koji čine oko 70 – 80% ukupnih proteina surutke. Ostali proteini, koji se nalaze u manjoj količini, čine imunoglobulini IgG, IgA i IgM, glikomakropeptidi, serum albumini, laktoferin, laktoperoksidaze i lizozimi. Proteini surutke sadrže i manje peptidne jedinice izvedene od različitih proteina koje su poznate pod nazivom biopeptidi.

Prema nekim podacima, proteini surutke mogu:

– da utiču na održavanje i povećanje mišićne mase
– održavanje normalnih kostiju
– da ispolje antiinflamatorno dejstvo
– da ispolje imunomodulatorno dejstvo
– da ispolje antioksidativno dejstvo
– da imaju moguću ulogu u smanjenju rizika nastanka nekih oboljenja

Koncentrati i izolati proteina mleka, pored visokog sadržaja proteina, sadrže značajne količine minerala, kao što su kalcijum, magnezijum i fosfor, pa se i nalaze u velikom broju prehrambenih proizvoda obogaćenih proteinima, uglavnom u obliku zamena za obrok, raznih napitaka i štanglica (Protein Bar). Koriste u dečijoj ishrani, medicinskoj ishrani (enteralna hrana), u proizvodima za regulisanje telesne mase, u ishrani za starije ljude, u praškastim dijetetskim proizvodima – dodacima ishrani i proizvodima namenjenim sportistima.

Na osnovu podataka propisanih od strane američkog Institute of Medicine’s Food and Nutrition Board-a, preporučeni dnevni unos proteina trebalo bi da je između 10 i 30% računato na ukupne dnevne energetske potrebe, odnosno u proseku 52 g dnevno za decu iznad 14 godina i 56 g za odrasle.

U zajedničkom saopštenju američkog udruženja dijebetičara i dijetetičara Kanade iz 2000. godine, dnevne potrebe za proteinima su povećane kod fizički aktivnih osoba: 1,2 – 1,4 g/kg telesne mase dnevno – za sportove izdržljivosti, dok kod sportova snage potrebe mogu ići i do l,6 – 1,7 g/kg telesne mase dnevno.

Na trzištu je dostupan veliki broj različitih dijetetskih suplemenata na bazi proteina surutke kao sto su koncentrati, izolati i hidrolizati proteina surutke. Pojedini sadrže smešu navedenih oblika proteina surutke, a postoje i proizvodi obogaćeni drugim supstancama, kao što su aminokiseline razgranatog lanca (BCAA) i L-glutamin.

Doziranje proteina surutke kao dodatka ishrani je varijabilno. Kod sportista ona često ide u opsegu od 10 do 25 g/dan, a pri intenzivnijim fizičkim opterećenjima i više. U Srbiji i Evropskoj Uniji nije definisan preporučen dnevni unos za proteine mleka. 5 Stars Mass Gainer sadrži u dnevnoj dozi 27 g koncentrata proteina surutke i koncentrata proteina mleka.

Prema odobrenoj zdravstvenoj izjavi Evropske komisije, proteini doprinose povećanju mišićne mase, održavanju mišićne mase i održavanju normalnih zdravih kostiju.

BCAA (L-leucin, L-izoleucin i L-valin) su esencijalne aminokiseline razgranatog lanca (Branched-Chain Amino Acids) koje se nalaze u proteinima svih živih bića. BCAA zajedno čine trećinu dnevnih potreba za aminokiselinama kod ljudi. Aminokiseline razgranatog lanca, a pogotovo leucin, igraju veoma važnu ulogu u regulaciji energije i metabolizmu proteina. Na osnovu određenih studija utvrđeno je da se 90% unetog leucina utroši za proizvodnju energije u toku vežbanja i da je potrošnja leucina dva puta veća od potrošnje izoleucina i valina, zbog čega se i u formulama suplemenata ishrani često nalazi duplo veća količina L-leucina u odnosu na L-izoleucin i L-valin. lzvori ovih aminokiselina su životinjski i biljni proteini. BCAA pokazuju antikataboličko dejstvo i mogu sprečiti razgradnju mišićne mase i ubrzati sintezu proteina kod osoba koje intenzivno vežbaju. 5 Stars Mass Gainer sadrži u dnevnoj dozi 450 mg BCAA u odnosu 2:1:1 (L-leucin, L-izoleucin i L­valin).

L-glutamin je poluesencijalna ili potencijalno esencijalna proteinska aminokiselina prisutna u svim bićima. Pri normalnim uslovima, telo može da sintetiše dovoljne količine L-glutamina za zadovoljavanje fizioloških potreba organizma. Smatra se da je L-glutamin jedna od najvažnijih aminokiselina u trenucima kada je telo izloženo takvim metaboličkim stresnim situacijama kao što je trauma, kancer, sepsa i opekotine. Pri takvim uslovima, L-glutamin postaje esencijalna aminokiselina, pa je veoma bitno da se obezbedi svakodnevni adekvatni unos ove aminokiseline kako bi se zadovoljili fiziološki zahtevi nastali u ovakvim situacijama.

L-glutamin je najrasprostranjenija aminokiselina u ljudskom telu i pretežno se sintetiše i skladišti u skeletnim mišićima. L-glutamin učestvuje u brojnim reakcijama u telu, kao što su regulacija acido-bazne ravnoteže, učestvovanje u formiranju purinskih i pirimidinskih nukleotida, aminošećera (glukozamina), L-glutamata i drugih aminokiselina, nikotinamida, adenin-dinukleotida i glutationa. Takođe učestvuje u sintezi proteina, produkciji energije, kao i u neophodnoj produkciji D-glukoze i glikogena.

L-glutamin se smatra imunonutrijentom tako da se suplementacija L-glutaminom često koristi pri stresnim situacijama kao što su trauma, kancer, infekcije i opekotine. Tipičan unos L¬-glutamina ishranom je od 5 do 10 g dnevno. Najvredniji izvor L-glutamina su životinjski i biljni proteini. Suplementacija L-glutaminom može da ima imunomodulatomo, antikatabolično/anabolično i gastrointestinalno mukozno zastitno dejstvo. Takođe, može da ima i antioksidativnu aktivnost.

Brojna istraživanja ukazuju na povoljno dejstvo L-glutamina na sportske performanse, obnovu zaliha glikogena nakon napora, održavanje normalne neuroloske funkcije, rast i održavanje mišićne mase i dr.

Suplementaciju L-glutaminom bi trebalo da izbegavaju trudnice i dojilje ukoliko im drugačije ne preporuči lekar. Osobe sa bubrežnom ili hepatitičnom insuficijencijom, trebalo bi da budu obazrive pri suplementaciji L-glutaminom. Doze do 21 g L-glutamina dnevno se dobro podnose. Dokumentovana neželjena dejstva su retka i najčešće su u vidu gastrointestinalnih tegoba – nadimanje i zatvor. U Srbiji i Evropskoj Uniji nije definisan preporučen dnevni unos za L-glutamin.

L-arginin se smatra polu-esencijalnom ili uslovno esencijalnom aminokiselinom zbog činjenice da iako njen unos nije obavezan putem hrane, u pojedinim slučajevima, kao kod novorodencadi, dece i fizioloških stanja koja karakteriše ubrzan rast tkiva (npr. infekcija, sepsa, trauma) produkcija arginina može biti usporena i nedovoljna da zadovolji zahtevane potrebe.

Arginin je fiziološki aktivan u L­obliku (kao L-arginin) i kao takav učestvuje u sintezi proteina. Prekursor je za sintezu azot oksida (NO), gde kao koprodukt nastaje aminokiselina citrulin.

U zavisnosti od mesta oslobađanja, NO ima nekoliko funkcija: stimulacija pituitarne žlezde, vazodilatacija, neurotransmisija, imunomodulacija.

Arginin je i prekursor za sintezu uree u ciklusu uree, te stoga ima važnu ulogu u detoksikaciji amonijaka i ekskreciji viška azota iz organizma. Pritom, osim uree dolazi do sinteze aminokiseline ornitina, koji se koristi za stvaranje prolina, poliamina, glutaminske kiseline i glutamina.

Arginin ucestvuje i u formiranju kolagena i reparaciji tkiva, kao i u sintezi kreatina. Arginin takode utiče i na oslobađanje nekoliko hormona (insulin, glukagon, somatostatin i hormon rasta).

lzvori arginina su sledeće namirnice: meso i mlečni proizvodi, soja, semenke bundeve i susama, kikiriki, orasi, kinoa, ovas, pšenične klice i dr. žitarice.

Suplementacija L-argininom uglavnom se preporučuje da bi se povećalo oslobađanje hormona rasta, a time posledično i fizičke performanse.

Alfa-ketoglutarna kiselina (AKG) predstavlja višefunkcionalnu dikarbonsku kiselinu i jedna je od glavnih intermedijarnih jedinjenja ciklusa limunske kiseline u kojem uglavnom nastaje u procesu transaminacije glutaminske aminokiseline. Predstavlja prekursor glutaminske kiseline, povezana je sa sintezom prolina, arginina i poliamina. Pored toga, alfa-ketoglutama kiselina igra ključnu ulogu u ravnoteži azota (azotni bilans). Smeša L-arginina i alfa-ketoglutarne kiseline se često koristi u dodacima ishrane namenjenim sportistima u smislu povećanja sportskih performansi. Prema određenim istraživanjima, smeša L-arginina i alfa-ketoglutarne kiseline može da utiče na povećanje protoka krvi u mišićima, redukuje katabolizam i povećava sintezu proteina i omogućuje bolje prilagođavanje na uslove tokom napomih treninga sa opterećenjima.

Pored toga, određena istraživanja ukazuju na pozitivan efekat alfa-ketoglutame kiseline i na funkciju želuca, kao i nakon hirurških intervencija i trauma poboljšavajući status aminokiselina, a igra i ključnu ulogu u metaboličkim adaptacijama pri povredama.

Kreatin je neproteinska aminokiselina koja se uglavnom nalazi u životinjama, a mnogo manje u biljkama. Sintetiše se u bubrezima, jetri i pankreasu iz aminokiselina L-arginina, glicina i L-metionina. Nakon biosinteze, kreatin se transportuje do skeletnih mišića, srca, mozga i drugih tkiva. Većina kreatina se metabolizuje u ovim tkivima do fosfokreatina, koji predstavlja glavni oblik uskladištene energije u organizmu. Dostupnost kreatin-fosfata u toku intenzivnog treninga predstavlja limitirajući faktor performansi skeletnih mišića.

Kreatin sintetska supstanca. U suplementima može da ima dejstvo energenta u toku anaerobnih vežbi i može da ima neuroprotektivno i kardioprotektivno dejstvo. Prema nekim istraživanjima, suplementacija kreatinom može da poveća performanse u ograničenom broju visokointenzivnih fizicčih aktivnosti u kratkom vremenskom periodu. Upotreba kreatina nije zabranjena kod sportista i kreatin se ne nalazi na listi zabranjenih supstanci Svetske anti-doping agencije (World Anti-Doping Agency – WADA).

Kreatin moze biti kontraindikovan kod osoba sa bubrežnom insuficijencijom i poremećajima rada bubrega. Suplementaciju kreatinom bi trebalo da izbegavaju deca, adolescenti, trudnice i dojilje kao i sve osobe sa poremećajima bubrega i dijabetičari. Osobe koje uzimaju kreatin bi trebalo da prate nivo kreatina u krvi. Neka istraživanja ukazuju da kofein može da ometa pozitivno dejstvo kreatina kao suplementa.

5 Stars Mass Gainer sadrži 7,5 g kompleksa kreatina (mikronizovani kreatin-monohidrat, puferovani kreatin-monohidrat, kreatin-fosfat i kreatin-citrat)

Evropska komisija odobrava navođenje sledećih zdravstvenih izjava u vezi suplementacije kreatinom: kreatin poboljšava fizičke sposobnosti, tj. performanse tela u uzastopnim kratkotrajnim vežbama jakog intenziteta (dnevni unos od 3 g kreatina).

Preporučeno doziranje i način upotrebe

Pomešati sadržaj 2 dozirne merice (150 g) sa 400 ml hladne vode. Konzumirati 1 porciju u vidu prvog jutarnjeg obroka. Ujutro, u danima treninga konzumirati 1 porciju u periodu od 15 minuta nakon treninga.